Након што схватимо спој вулканизерске машине, често установимо да је спој тврђи од осталих делова. Процес вулканизације и лепљења је заправо поступак континуираног умрежавања вулканизоване гуме.
С обзиром да вулканизација захтева загревање и притисак, а то траје релативно дуго, после дужег времена вулканизације тврдоћа вулканизоване гуме ће се повећати, па ће се спојни део осећати тврђе од осталих делова. Чврстоћа на споју је мања од чврстоће нормалног појаса. Опћенито, када се споје механичким средствима, чврстоћа споја може досећи само 40-50% снаге појаса. Када је квалитет методе хладног лепљења бољи, чврстоћа фуге може достићи 60-70%, а чврстоћа фуге врућег лепка може достићи 80-90%. (Метода спајања је исправна и нема недостатака у квалитету).
Будући да је чврстоћа зглоба релативно мала, ако је метода лепљења погрешна, снага зглоба ће бити још мања, попут сечења, повређивања следећег слоја тканине, прекомерног полирања, недовољне дужине круга, недовољног броја корака , лепљиви спој Гума која се користи има лоше перформансе или није имала сумпор, прекомерно полирани жичани коноп, ужад од захрђале жице итд., снага споја ће се значајно смањити, а када се користи, спој се лако разбија. Поред тога, ако транспортна трака не користи заптивни лепак или је правац гуменог зглоба погрешан, спојни део је склон пуцању (површински гумени део).
